utorak, 21.08.2007.
Malo o mojoj malenkosti...
Eto, rekoh da bi bilo pametno otkriti nekaj i o meni. Mislim, nije da imam strašno zabavan život il nekaj slično, nedaj bog, no ipak ja kao svako drugo biće na ovom planetu imam svakakvih dogodovština. Pa ovako...Rodila sam se 6.6.1988. i to u pol devet navečer...Hehehehe, niste valjda mislili da ću vas sad toliko o detaljima zagnjavit? Ma neee, nisam ja takva. ;)
Ma al što je, je, imam 19 godina. Završila sam ekonomsku školu koja je koliko- toliko prošla bez većih posljedica (mislim na globalno zatupljivanje), i pokušala ja tako ić na FER. Naravno, od početka su mi svi govorili da nisam normalna (pa hello ljudi, pa to je već odavno poznato) i kako to obično biva, još mi se dogodilo da sam se zaljubila i popustila sam pod pritiskom.
Na prijamnom ne da sam "briljirala" neg sam bila toliko loša, a što je najgore nenamjerno ( pukla sam na samom ispitu što si nikako nemojte dozvoliti, jednostavno nije zdravo) tak da sam poslije toga pala u depru. Bogami nije mi bilo lako, no pošto sam ionako preveliki optimist, izvukla sam se i to sama. Da nisam, više ne bi pisala ovo što sad pišem, već bi bila 2 feet under, il već kak se kaže. Tako da, ljudi, bogami, ak vam se kaj loše dogodi, samo se sjetite ovoga: LA VITA E BELLA. Stvarno je tako. Samo još to trebate shvatiti.
Što se tiče mog problema iz prošlog posta, uspješno sam ga riješila. Bravo ja. Ma jednostavno sam razmislila o svemu, prevagnula sve činjenice i odabrala ono što mi najbolje paše. Izabrala sam dečka koji me voli, a bogami, i ja sam počela i njega voljet. A to je tako, imam veliko srce. Onaj drugi iako ga još uvijek volim, ostat će mi uvijek frend i bez obzira na sve bit ću tu za njega. No on je za mene što se tiče ljubavi prošlost. Odlučila sam se ovom prepustiti dušom i tijelom, pa i ak me povrijedi, loše mu se piše (stalno mi govore da sam fizički dosta jaka ;)) Hvala chickiiii na savjetu, pomogao mi je. Pusa, draga. Sada sam sretno zacopana do ušiju, i sviđa mi se taj osjećaj.
Eto, nadam se da vam nisam ispila živce sa svojim pričicama. Eh, da. Ak ste ko ja, pa jako volite crtat il se bavite bilo kojom umjetnosti, nemojte si nikada dopustiti da kad vidite da je netko mnogo bolji od vas, da vas to deprimira. Nemojte nikad odustati od toga, pogotovo ak vas to ispunjava. Evo ja naprimjer (opet ja). Inače dobro crtam, i to najviše portrete slavnih osoba, no koliko god sam prije mislila da izvrsno crtam, sad sam drugog mišljenja. Na netu sam našla toliko dobrih portreta da nisam mogla vjerovat (primjerice postoji jedna cura Zindy S. D. Nielsen iz Copenhagena, koja me oduševila svojim crtežima, iako neke nije dobro pogodila al svejedno prejebeno crta, uvjerite se i sami - http://zindy.zone.dk/) . Čak mi se dogodilo da sam skoro prestala s crtanjem jer sam mislila da nisam dovoljno dobra, no čemu to? Ničemu. Heha. A tek što se tiče pisanja...Al o tome drugi put (kad se odmorite -psihički-od ovog posta. Pusa svima, i hvala na pažnji.
- 10:08 -
Da mi je novčić za svaku vašu misao... (2) - Ne troši tintu - #
